9e739fd928c1ef1096635bb4b013b509.jpg
aaa253dae8b38ac4965b2bd20143339e.jpg
0b36168f28219653977ef7f6dd33b2e7.jpg
2f971821bfbe197b81d9497eef5aa659.jpg
Turistička zajednica Grada Bakra
English Ente turistico della citta di Bakar - Citta di Bakar Tourismusverband Der Stadt Bakar - German
Praputnjarski zapisi Jadranke Ajvaz: Prvašica va praputnjarskoj škole

Praputnjarski zapisi Jadranke Ajvaz: Prvašica va praputnjarskoj škole

(0 glasova)
Napisao/la 
Objavljeno: 26.04.2020.

Iman vnuku Doru, ona gre va prvi razred puške školi va Praputnjaku.
Ona j' jedini prvašić va svojoj škole! Cela naša škola ima 6 (šest) đaci i svoju učiteljicu!
Lane, 30.11.2019. leta, smo proslavili 155 let naše puške školi. Zmed sega lipoga i vrednoga ča smo tu večer pripravili, najveća briga nan je bila, da se nedaj Bog naša škola, radi malo dece ne zapre!!!
Ma, z ničen se nismo mogli pripravit, da će zmed se druge dece, i moja Dora bit prvašić va svojen dnevnen boravku, va piđame spred televizije!

"...uvde san naučil
      čitat prve slova
      i prve besedi pisat
      - igla i -
      i on i ti
      tu smo sedeli
      mići prestrašeni
      va prazne glavi
      kapalo nan je znanje
      kod kapljica bistre vodi
      va barilac..."   (B.V. Golubica)

Ča se promenilo, va škole učimo prve slova i prve besedi pisat! Va klupah! Sada va ovoj nevolje ka nas je pretisnula, školani uče pred televizijun! Ovoga reda j' neki ili neč življenje obrnul!
I ovo j' škola i pučka i građanska i vela!
I ovako, po modernu z televizijun, mobitelon, mailon, ale kako nekad z pločicun, krpicun i kamičićen , važno j'va "Mojoj škole" bogatstvo razmišljanja upoznat!
Praputnjarci jako rano počinju svoju decu slat va školi, ma ne leh puške školi! Slali su ih i dalje va vele školi, va tuji svit!
Aš, od kad je njih nevolja i teško življenje poslalo ća z domaćega kamika na Maltu, Sueski kanal, do teple ili mrzle Meriki, bacilali su školat svoju decu, a se po onoj "da ne budu slepa, pu zdraveh očij".
Pa uz mušku decu z početka, va školi gredu i ženska deca. A 1899. leta, domaći sin, sveučilišni profesor Martin Štiglić, gradi "monumentalnu zgradu " za školovanje djevojčica!

"...uvde smo doznali ča smo
ča nan je mat i otac
uvde su nas učili
da je čovik čoviku brat
da živet
znači delat i volet
pošten bit
i da je bolje umret
leh svoga roda izrod bit
pa pozabit
zemlju ka te je rodila" ( B.V. Golubica )

Naša škola je naša miljenica, ona je krv i meso Praputnjaka! Ona diše za nas i snamin!
Ma škola nisu leh zidi, klupi i ploči!
Škola su i ljudi, to smo si mi ki ju još rad nosimo va domišljanju.
To su i si oni ki već nisu snamin, ma su i oni uvde bogatstvo razmišljanja upoznali.
Škola su i ovi sadašnji ki sede pred televizijun, a va prazne glavi kapa njin znanje.
Se će ovo proć, ko i se va življenju i dobro i zlo!
Zazvonit će opet školske zvona, odzvanjat će opet dječji glasi ....
Ma, zapametit rabi:

"...Ako san danas čovik
      ako san život živel
      ako san umel
      zet ča mi je pripadalo
      i dat drugomu
      ča je njega hodilo
      uživat kad je vrime za uživanje bilo
      i trpet kad se zdurat moralo
      za se to ovoj mojoj škole fala!" (B.V. Golubica)

Neka nas seh, nekadašnjeh školani i oveh današnjeh va "škole na daljinu", koraji ova misal naše Branke Vidas Goubice, potrpimo i zdurajmo! I ova škola će finit i vrime za uživanje doć! I onda i sad, va saken delu življenja rabi ostat čovik, pošten bit! Naučit ćemo prve besedi pisat, sad rabi naučit ili ponovo se domislet kako čovik ustat. To ja želin za onu moju samu prvašicu va praputnjarskoj škole!


26.04.2020. Ajvaz Jadranka

Poslijednja izmjena dana Utorak, 05 Svi 2020 16:38